Можда не постоји ниједно парче на овом свету попут Баната, у коме су, као у кучини, исплепатани народи, њихови обичаји, и њихове кухиње.
Не каже се узалуд, где год у Банату да ископаш два ашова у дубину, наћи ћеш трагове староседелаца.
Од најдавнијих времена па све до данашњих дана, Банат је узаврело место размене искустава различитих народа.
У средњем веку, када је почео да се обликују данашњи Банат, ово је подручје било под вековном управом угарских краљева и влашких великаша.
Знатан утицај на ово подручје остављају и српски великаши који су имали поседе у Угарској и који су овде дизали манастире и градове.
После су дошли Турци који су преко век и по своје владавине оставили неизбрисиве трагове.
Затим Банат припада Аустрији, па поново Угарској, и тако све до пре стотињак година када је коначно припао већински насељеном српском становништу.
За време аустријске царице Марије Терезије, у Банат је плански досељено мноштво народа и националних група. Насељени су Словаци, Русини, Мађари, Секељи, Чеси, Немци,...
Румунска заједница је бројна у Банату, има Буњеваца, Бугара, Рома, ... Снажан утицај на обичаје и кухињу су оставили Јевреји и Јермени.
Јерменски велепоседници су били власници бројних банатских села током 18. и 19. века.
| Ал' су равна поља банатска, |
| тиха као песма паорска. |
| Да л' су лепша када цвета све или зими кад забеле се. |
|
Све ово је створило јединствену и пребогату – кухињу Баната. Као што су народи исплепетани, тако је формирана и кухиња која је посебна и непоновљива.
У тој кухињи се осећа утицај турско-кавкаске кухиње, непревазиђено искуство мађарске кухиње, обогаћена су јела српске националне кухиње,
најпробиранија јела и посластице немачке и аустријске кулинарске школе су уврштена у јеловник Баната, а умеће и обичаји вредних
Словакиња, Румунки, Чехиња су од банатске кухиње направиле јединствен гастрономски доживљај.
| Где то има да се добро једе? |
| Па, код Лале којем Соса кува, |
| од енгеча, па до ђувеча... |
|
Сви крајеви око Баната имају понешто од побројаног. Али ниједан део нема све ово помешано у једној кулинарској школи. Банатској кулинарској школи. Мириси банатске, лалинске, кухиње се шире из бунара народне традиције, доносећи са собом наслеђе старих рецепата и укуса који су преношени с колена на колено.
Кроз сваки залогај, кухиња Баната открива своју раскош и богатство. То је више од оброка - то је део душе овог краја у коме сунце љуби њиве. Уживање у традиционалним јелима Баната је као путовање кроз историју, културу и срдачност ових простора, остављајући неизбрисиву успомену на непцу и у срцима свих који је пробају.
| Дунав се улива у Тамиш, из свих мора и океана, |
| Панчево - то је кад се вратиш |
| У самог себе једног дана. |
|
Ми, кроз Лалински кетеринг, покушавамо да у ово време великих промена, како нам вештачки намећу – „брзог живота“, очувамо успомену на велико богатство банатске кухиње, да отворимо заборављене видике цењеним потрошачима који су, нажалост, све више под утицајем једноличне, „брзе“ и инстант хране и да их вратимо јелима који су мелем не само за тело, него и за душу.
О квалитету
На све могуће начине, чак и по цену зараде, ми се трудимо да обезбедимо најквалитетније домаће производе, што је могуће више без адитива и конзерванаса. Месо је са домаћих фарми из окружења, млеко и млечни производи провереног квалитета, поврће и воће су увек највише класе. Чак и паковање наших јела покушавама да организујемо у складу са заштитом природе и окружења – папирне кесе, дрвени есцајг од контролисано сечене брезе и слично. Код нас се не користи палмино уље – користимо домаће уље и квалитетну домаћу свињску маст. Код нас не постоји „инстант“ производ, готов полуфабрикат и слично. Ми се максимално трудимо да свако наше јело буде израђено по традицији наших бака.
Вреди пробати јела Лалинског кетеринга. Она су подсетник и обновник времена када се стварно добро и здраво јело. Када је оброк био ритуал поштовања себе и породице.
